Dojče vele: Koliko migranti koštaju Nemce?

Više od milion izbeglica, kako se procenjuje, tokom prošle godine je došlo u Nemačku. Zbog velikih izdataka neke opštine su u finansijskoj krizi. Postavlja se pitanje: Koliko izbeglice zaista koštaju državu?

Nemačko Ministarstvo finansija računa da će za zbrinjavanje izbeglica do 2020. godine biti potrebno 93,6 milijardi evra. Taj novac biće izdvojen za smeštaj, integraciju, ali i za borbu protiv razloga zbog kojih ljudi napuštaju ratna područja.

Ministarstvo finansija procenjuje da će ove godine u Nemačku doći 600.000 izbeglica. Iduće godine, taj broj bi trebalo da iznosi 400.000, a sledećih godina 300.000 godišnje. Prošle godine je u Sistemu za registraciju i raspodelu izbeglica (EASY) registrovano više od milion njih. Od toga je 477.000 zatražilo azil.

Zakonom je regulisano da oni koji traže azil dobijaju sve što im je potrebno za život: hranu, odeću, lekove i aparate za domaćinstvo. U prihvatnim centrima samci umesto toga mesečno dobijaju 135 evra. Ukoliko potražioci azila više ne žive u prihvatnim centrima, mesečno dobijaju 354 evra. Osim toga, država preuzima stanarinu i ostale troškove.

Bez nemačkog jezika nema integracije

Od novembra 2015. godine potražioci azila imaju mogućnost pohađanja kurseva integracije. Ti kursevi sastoje se od kursa nemačkog jezika, 600 školskih časova, kao i tzv. kursa orijentacije, koji traje 60 školskih časova.

Polaznici kursa integracije na kraju bi trebalo da govore nemački jezik na tom nivou da mogu bez problema da počnu da rade u nekom preduzeću. U međuvremenu je daleko više zainteresovanih za te kurseve nego što ima slobodnih mesta.

Ko snosi troškove zbrinjavanja?

Troškove zbrinjavanja izbeglica snosi Savezna Republika Nemačka i njene savezne pokrajine. Savezne pokrajine novac dalje prosleđuju gradovima i opštinama koji finansiraju ustanove za prihvatanje izbeglica, školovanje dece-izbeglica ili brigu o maloletnim izbeglicama koje su u Nemačku stigle same. Budžeti mnogih opština su kroz te izdatke veoma opterećeni.

Prošlog septembra nemačka vlada je obećala da će saveznim pokrajinama, paušalno, po izbeglici, da izdvoji po 670 evra. Taj iznos biće isplaćivan sve dok ta osoba prima pomoć regulisanu zakonom o pomoći koja se pruža potražiocima azila. Međutim, ubrzo se ispostavilo da ta suma nije dovoljna.

Saveznim pokrajinama potrebno više novca

Sa 670 evra se pokriva samo 20 odsto sume koju za izbeglice izdvajaju savezne pokrajine, priznala je nemačka kancelarka Angela Merkel kada se u aprilu sastala sa premijerima nemačkih saveznih pokrajina. Zato je ispravan predlog saveznih pokrajina i opština o pravednoj i fer raspodeli tereta.

Prema navodima saveznih pokrajina, savezna vlada bi trebalo da preuzme 50 odsto troškova. Odgovor na to pitanje trebalo bi da bude donesen na sastanku koji će biti održan 31. maja.

Veliki gradovi imaju najveći teret

Urbana područja i veliki gradovi posebno privlače izbeglice jer tamo imaju bolje šanse na tržištu rada. U glavnom gradu Berlinu, koji je ionako u finansijskim problemima, smatraju da će ove godine za zbrinjavanje izbeglica morati da izdvoje 900 milijuna evra. Gradski senat je u budžetu planirao samo 600 milijuna evra i nada se pomoći savezne vade.

Mora li ministar finansija da se zadužuje?

Verovatno ne mora, jer prihodi od poreza u Nemačkoj su u porastu, a porast iznosi koliko i troškovi za zbrinjavanje izbeglica. Nakon što je savezna vlada početkom maja predstavila procene o poreskim prihodima, nemačke savezne pokrajine i opštine do 2020. godine mogu da računaju sa većim prihodima u iznosu od 42,2 milijarde evra.

Ministar finansija Volfgang Šojble nada se da će time ove i iduće godine biti sačuvana tzv. "crna nula". Šojble je ponosan što Nemačka od 2014. godine nije pravila nova zaduženja. On želi da taj trend nastavi.

Međutim, to isto tako znači da neće biti poreskih olakšica jer povećanje poreskih prihoda odlazi na veće izdatke za izbeglice.

(Blic)